Међународноправни статус Републике Косово

Поделите објаву:

Грпуа људи која је себе назвала Лидери нашег народа, демократски изабрани[1][2][3][4][5][6][7] је 17. фебруара 2008. једнострано донела декларацију о независности Косова, тако проглашавајући Косово независном и сувереном државом. У сали Скупштине Косова, за Декларацију о независности изјаснило се свих 109 присутних . Ту одлуку је Влада Србије још исте вечери поништила као противправни акт привремених органа у Приштини,[8] а потом сазвала ванредну седницу Скупштине Србије поводом једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Седница је одржана 18. фебруара на којој је 225 посланика[9] гласало за потврду одлуке Владе о поништењу једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Није било уздржаних ни гласова против, док посланици ЛДП, ЛСВ и СВМ нису гласали.[9][10][11]

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 8. октобра 2008. предлог Србије којим се од Међународног суда правде у Хагу захтева саветодавно мишљење да ли је независност Косова и Метохије проглашена у складу са међународним правом.[12]

Прве реакције у свету

Прве реакције из света стигле су још истог дана, 17. фебруара. Портпарол Стејт департмента, Шон Макормак, изјавио је да су САД „примиле к знању ову одлуку скупштине Косова“, док је Русија оштро осудила ову једнострану одлуку и хитно сазвала састанак Савета безбедности УН.[13]

Седница Савета безбедности УН била је одржана 18. фебруара у 15 сати по локалном времену (Њујорк, САД). Амбасадор Русије при УН, Виталиј Чуркин рекао је да ће Русија инсистирати на поштовању резолуције УН 1244, према којој се гарантује теритопријални интегритет Србије.[14] Након двочасовне дебате, у којој је Русија подржала захтев Србије да Савет безбедности потврди територијални интегритет и суверенитет Србије, седница се завршила без доношења резолуције због дијаметрално различитих ставова Кине и Русије с једне стране, и САД и неких земаља Европске уније с друге.[15]

Прва земља која је званично признала независност Косова била је Костарика, која је то урадила још 17. фебруара,[16] а потом и Авганистан.[17] Сутрадан, 18. фебруара 2008, званично признање су објавиле и САД, Француска, Уједињено Краљевство, Албанија и Турска.[17] Након изјаве Кондолизе Рајс, премијер Србије, Војислав Коштуница, најавио је повлачење амбасадора из САД.[17]

Европска унија такође је одржала састанак министара иностраних послова 18. фебруара 2008. у Бриселу. Као и Уједињене нације, због немогућности заузимања заједничког става, ЕУ је објавила да оставља одлуку свакој од својих чланица да независно одлуче да ли ће признати независност Косова или не.[18][19] У саопштењу Савета министара ЕУ креативно се тумаче међународно-правни документи и стандарди, како би се пронашао разлог за посебно регулисање Косова у свету, и охрабриле земље чланице ЕУ да је признају[20] Већина чланица Европске уније је или већ признала или је најавила признање Косова и Метохије. С друге стране, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка су у првом тренутку одбиле да признају једнострану одлуку парламента Косова.[21] (касније ће Грчка заузети неутралнији став и изразити велику забринутост за мир у региону).

Реакције Србије

Тадашњи председник Србије, Борис Тадић, на ванредној седници СБ УН одржаној у Њујорку 18. фебруара 2008, коју је сазвала Русија, рекао је да је Декларација о независности Косова противзаконски акт косовског парламента и да представља отворено кршење УН резолуције 1244/1999 којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, укључујући Косово и Метохију[22]. На упорно инсистирање неких земаља да је за ситуацију на Косову крив Слободан Милошевић, Тадић је рекао да Слободан Милошевић више није присутан у политичком животу Србије, а да су Албанци и пре Милошевићевог доласка на власт тражили самосталност.[22]

Тадашњи министар иностраних послова Србије, Вук Јеремић, а у складу са акционим планом усвојеним на седници Владе Србије, повукао је амбасадоре Србије из САД, Француске и Турске. У свим земљама које су званично признале независност Косова, амбасадорима је наложено да уруче протестну ноту респективним владама. Међутим, одлучено је да прекида дипломатских односа неће бити[23]. Министар Јеремић је такође позвао Стални савет ОЕБС-а да осуди једнострану одлуку косовског парламента и да не дозволи прикључење Косова овој организацији, као ни УН[23]. Председник Србије, Борис Тадић, на ванредној седници СБ УН позвао је генералног секретара УН да упути инструкције свом представнику на Косову за поништење ове одлуке косовског парламента и да распусти Скупштину Косова због непоштовања Резолуције УН 1244,[23] којом је загарантован државни суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

Влада Србије и Савез студената Београда позвали су све грађане Србије на митинг против једностраног проглашења независности Косова и Метохије који се одржао 21. фебруара 2008. године у Београду.[24] Претходног дана су већ били одржани протести у другим градовима широм Србије (Ниш, Крагујевац, Бор).[24] Паралелно са митингом под именом Косово је Србија, десили су се и нереди чији је биланс један мртав, 200 повређених од којих 35 полицајаца, 192 ухапшених, спаљене и демолиране амбасаде држава које су признале тзв. Републику Косово, као и опљачкан и демолиран велики број продавница, банака, објеката Макдоналдса, поломљени излози и семафори. Укупна штета на имовини града Београда се процењује на 8 милиона динара.[25]

Реакције суверених субјекатаМапа држава које су признале тзв. Републику Косово (јануар 2019)      тзв. Република Косово,      Државе које су признале тзв. Републику Косово,      Државе које не признају тзв. Републику Косово,      Државе са непознатим ставом

Субјекти који су признали тзв. Републику Косово као независну државу

Државе чланице ОУН

#ДржаваДатум признањаРеференце
1 Авганистан18. фебруар 2008.[26]
2 Костарика18. фебруар 2008.[27]
3 Албанија18. фебруар 2008.[28][29]
4 Француска18. фебруар 2008.[30]
5 Сенегал18. фебруар 2008.[31][32]
6 Турска18. фебруар 2008.[33]
7 УК18. фебруар 2008.[34]
8 САД18. фебруар 2008.[35]
9 Аустралија19. фебруар 2008.[36]
10 Летонија20. фебруар 2008.[37]
11 Немачка20. фебруар 2008.[38]
12 Естонија21. фебруар 2008.[39]
13 Италија21. фебруар 2008.[40]
14 Данска21. фебруар 2008.[41]
15 Луксембург21. фебруар 2008.[42]
16 Перу22. фебруар 2008.[43]
17 Белгија24. фебруар 2008.[44]
18 Пољска26. фебруар 2008.[45]
19  Швајцарска27. фебруар 2008.[46]
20 Аустрија28. фебруар 2008.[47]
21 Ирска29. фебруар 2008.[48]
22 Шведска4. март 2008.[49]
23 Холандија4. март 2008.[50]
24 Исланд5. март 2008.[51]
25 Словенија5. март 2008.[52]
26 Финска7. март 2008.[53]
27 Јапан18. март 2008.[54]
28 Канада18. март 2008.[55]
29 Монако19. март 2008.[56]
30 Мађарска19. март 2008.[57]
31 Хрватска19. март 2008.[58]
32 Бугарска20. март 2008.[59]
33 Лихтенштајн25. март 2008.[60]
34 Јужна Кореја28. март 2008.[61]
35 Норвешка28. март 2008.[62]
36 Маршалска Острва17. април 2008.[63]
37 Буркина Фасо23. април 2008.[64][65]
38 Литванија6. мај 2008.[66]
39 Сан Марино12. мај 2008.[67]
40 Чешка21. мај 2008.[68]
41 Колумбија4. август 2008.[69]
42 Белизе7. август 2008.[70]
43 Малта22. август 2008.[71]
44 Самоа15. септембар 2008.[72][73]
45 Португалија7. октобар 2008.[74]
46 Црна Гора9. октобар 2008.[75]
47 Македонија9. октобар 2008.[76]
48 УАЕ14. октобар 2008.[77]
49 Малезија30. октобар 2008.[78][79]
50 Микронезија5. децембар 2008.[80][81]
51 Панама16. јануар 2009.[82][83]
52 Малдиви19. фебруар 2009.[84]
53 Гамбија7. април 2009.[85]
54 Саудијска Арабија20. април 2009.[86]
55 Бахреин19. мај 2009.[87]
56 Јордан7. јул 2009.[88]
57 Доминиканска Република10. јул 2009.[89][90]
58 Нови Зеланд9. новембар 2009.[91]
59 Малави14. децембар 2009.[92]
60 Мауританија12. јануар 2010.[93]
61 Есватини12. април 2010.[94][95]
62 Вануату28. април 2010.[96]
63 Џибути8. мај 2010.[97]
64 Сомалија19. мај 2010.[98]
65 Хондурас3. септембар 2010.[99]
66 Кирибати21. октобар 2010.[100][101]
67 Тувалу18. новембар 2010.[102]
68 Катар7. јануар 2011.[103]
69 Андора8. јун 2011.[104]
70 Гвинеја12. август 2011.[105][106]
71 Нигер15. август 2011.[105][107]
72 Бенин18. август 2011.[108]
73 Света Луција19. август 2011.[109]
74 Габон15. септембар 2011.[110][111]
75 Обала Слоноваче16. септембар 2011.[112][113]
76 Кувајт11. октобар 2011.[114]
77 Хаити10. фебруар 2012.[115]
78 Брунеј25. април 2012.[116]
79 Чад1. јун 2012.[117]
80 Источни Тимор20. септембар 2012.[118][119]
81 Фиџи19. новембар 2012.[120][121]
82 Сент Китс и Невис28. новембар 2012.[122]
83 Пакистан24. децембар 2012.[123][124]
84 Гвајана16. март 2013.[125][126]
85 Танзанија29. мај 2013.[127]
86 Јемен11. јун 2013.[128][129]
87 Египат26. јун 2013.[130]
88 Салвадор29. јун 2013.[131][132][133]
89 Тајланд24. септембар 2013.[134][135]
90 Либија25. септембар 2013.[136][137]
91 Тонга15. јануар 2014.[138]
92 Антигва и Барбуда20. мај 2015.[139]
93 Сингапур1. децембар 2016.[140][141]
94 Бангладеш27. фебруар 2017.[142][143]
95 Барбадос15. фебруар 2018.[144][145][146]
96 Израел4. септембар 2020.[147]
 
Повлачење признања
#ДржаваПериод признањаРеференце
1 Сао Томе и Принципе17. март 2012. — 7. јануар 2013.[148]
2 Суринам8. јул 2016. — 30. октобар 2017.[149][150][151][152]
3 Гвинеја Бисао13. јануар 2011. — 21. новембар 2017.[153]
4 Бурунди16. октобар 2012. — 15. фебруар 2018.[154][155][156]
5 Либерија30. мај 2008. — 20. јун 2018.[157]
6 Папуа Нова Гвинеја3. октобар 2012. — 27. јун 2018.[158]
7 Лесото11. фебруар 2014. — 16. октобар 2018.[159]
8 Доминика11. децембар 2012. — 2. новембар 2018.[160]
9 Гренада25. септембар 2013. — 4. новембар 2018.[161]
10 Комори14. мај 2009. — 7. новембар 2018.[162]
11 Соломонова Острва13. август 2014. — 2. децембар 2018.[163]
12 Мадагаскар24. новембар 2017. — 5. децембар 2018.[164]
13 Палау05. март 2009. — 18. јануар 2019.[165]
14 Централноафричка Република22. јул 2011. — 27. јул 2019.[166]
15 Того11. јул 2014[167][168] — 17. август 2019.[169][170][171][172]
16 Гана23. јануар 2012. — 11. новембар 2019.[173]
17 Науру23. април 2008. — 22. новембар 2019.[174]
18 Сијера Леоне11. јун 2008. — 3. март 2020.[175]

Непризнате државе и ентитети

Државе или ентитетиДатум признањаРеференце
 Република Кина (Тајван)19. фебруар 2008.[176][177]
 Кукова Острва18. мај 2015.[178]
 Нијуе23. јун 2015.[179]

Субјекти који нису признали тзв. Републику Косово као независну државу

Дипломатско признање је експлицитан, званичан и једаностран акт у спољној политици држава у односу на другу страну. Не издавајући такву изјаву не значи нужно да држава има примедбе на постојање, независност, суверенитет или владу друге стране. Неке државе, по обичају или политици, не пружају званично признање, с обзиром да гласање о чланству у ОУН или другој организацији чије је чланство ограничено на државе, јесте сам акт признања.

Државе чланице ОУН

  1.  Азербејџан[180]
  2.  Алжир[181]
  3.  Ангола[182]
  4.  Аргентина — Према аргентинском министру иностраних послова, Хоргеу Тајини, Аргентина неће признати тзв. Републику Косово јер проглашење независности овог региона „представља опасан преседан“ и зато што „Аргентина подржава принцип неповредивости територијалног интегритета једне земље“.[183]
  5.  Бахами
  6.  Белорусија[184]
  7.  Боливија[185]
  8.  Босна и Херцеговина на нивоу заједничких органа одлаже коначну одлуку ради избегавања напетости на етничком нивоу, с обзиром да су Срби једна од три конститутивне нације ове земље.[186] Званичници Републике Српске су на седници одржаној 21. фебруара оценили једнострано проглашење Косова и Метохије као међународни преседан.[187] На седници Народне скупштине Републике Српске донета одлука о непризнавању независности Косова и Метохије.[188][189] Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, рекао је да БиХ неће признати независност Косова и поновио да је Косово унутрашња ствар Србије.[190]
  9.  Боцвана
  10.  Бразил — не планира да призна независност Косова уколико таква одлука не произилази из договора са Србијом.[191]
  11.  Бутан
  12.   Ватикан[192]
  13.  Венецуела.[193][194] — Венецуелански председник, Уго Чавез, рекао је да Венецуела не признаје тзв. Републику Косово зато што је независност Косова постигнута под притисцима САД[195]
  14.  Вијетнам[196]
  15.  Гватемала
  16.  Гвинеја Бисао — Премијер Гвинеје Бисао изјавио је да је та држава повукла признање Косова.[153]
  17.  Грузија[21][197][198]
  18.  Грчка — Грчки председник, Каролос Папуљас је изјавио да решење мора бити задовољавајуће за обе стране и у складу са међнародним правом и Повељом УН, као и да међународна заједница треба да дозволи онолико времена колико год је потребно да се дође до таквог решења.[тражи се извор] Дана 19. септембра 2008. Грчка је признала пасоше Косова.[199]
  19.  Србија[21][200]
  20.  ДР Конго[201]
  21.  Еквадор
  22.  Екваторијална Гвинеја
  23.  Еритреја
  24. Етиопија Етиопија
  25.  Замбија
  26.  Зеленортска Острва
  27.  Зимбабве
  28.  Индија[202]
  29.  Индонезија[тражи се извор][203]
  30.  Ирак[204]
  31.  Иран[205]
  32.  Јерменија[206]
  33.  Јужна Африка — заговара даље преговоре[207]
  34.  Јужни Судан
  35.  Јамајка[208]
  36.  Казахстан[21]
  37.  Камбоџа
  38.  Камерун
  39.  Кенија[209]
  40.  Кина[тражи се извор]
  41.  ДНР Кореја [210]
  42.  Кипар[21][200]
  43.  Киргистан[211]
  44.  Куба — Фидел Кастро је, у својству новоизабраног саветника за спољне послове Кубе, напао Хавијера Солану као оца независности Косова и назвао га суштином неправде и неразума.[212]
  45.  Лаос[213]
  46.  Либан
  47.  Либерија — Министар Спољних послова Либерије изјавио је да је та држава повукла признање Косова.[157]
  48.  Мали[214]
  49.  Мароко[215]
  50.  Маурицијус
  51.  Мексико — заговара даље преговоре.[216]
  52.  Мјанмар[217]
  53.  Мозамбик
  54.  Молдавија[218]
  55.  Монголија
  56.  Намибија — После разговора министра спољних послова Србије Вука Јеремића и званичника Намибије потврђено је непризнање Косова.[219]
  57.    Непал
  58.  Никарагва
  59.  Нигерија — Првобитно је јављено да је Нигерија признала тзв. Републику Косово[220], међутим касније је изражена сумња у њено признање.[221][222]
  60.  Оман
  61.  Парагвај
  62.  Папуа Нова Гвинеја — Министарство Спољних послова Папуа Нове Гвинеје изјавило је да је та држава повукла признање Косова.[158]
  63.  Румунија[21][223]
  64.  Русија[21][200] Државни врх оптужио САД да нарушава територијални интегритет Србије.
  65.  Руанда
  66.  Сао Томе и Принципе — нова Влада ове државе је поништила одлуку претходног режима о признању независности Косова донету 13. март 2012. Званичници су изјавили да таква одлука никада није дошла на дневни ред њиховог парламента, па у складу с тим није званична.[224]
  67.  Сејшели
  68.  Сент Винсент и Гренадини
  69.  Сирија[225]
  70.  Соломонова острва — МСП Соломонових острва је послало ноту МСП Косова да је та земља повукла признање Косова из 2014. године.[163]
  71.  Словачка–[21][200] признаје пасоше Косова.
  72.  Шри Ланка[226]
  73.  Судан — уз још неколико држава на скупу Организације исламске Конференције се оштро успротивио резолуцији подршке проглашењу косовске независности.
  74.  Суринам — 31. октобра 2017. године званично је послата нота у којој се обавештава МСП Србије да је Суринам повукао признање Косова иако га је та земља првобитно признала.[227]
  75.  Таџикистан[228]
  76.  Тринидад и Тобаго
  77.  Тунис
  78.  Туркменистан
  79.  Украјина — Украјински председник је изјавио да је ситуација веома озбиљна, али да ће Украјина подржати српски став по питању Косова на састанку ОЕБС-а који је одржан 21. и 22. фебруара 2008.[229]
  80.  Уругвај — неће признати независност Косова и Метохије јер не испуњава ниједан од три стуба независности — поштовање територијалног интегритета држава, решење добијено кроз преговоре и компромис као и признање међународних организација.[230]
  81.  Филипини — заговарају даље преговоре.[тражи се извор]
  82.  Чиле — се залаже за решење у складу са међународним правом и повељом УН добијено мирним преговорима.[тражи се извор]
  83.  Шпанија[21].[231] — Шпанија је истакла да је њен став увек био против стварања нових држава из чисто етничких разлога и да Шпанија не може да призна тзв. Републику Косово и то не само због правних разлога већ и зато што је позивање на чисто етничке основе у супротности са нашим принципима. Шпанија је ове аргументе предочила на састанку Савета ЕУ и тиме допринела одлуци ЕУ да свака чланица одлучи сама о томе да ли ће признати или неће тзв. Републику Косово[232]
  84.  Бурунди[233][234]
  85.  Уганда[221]
  86.  Узбекистан
  87.  Лесото — Министар Спољних послова Лесота демонтовао је да је та држава признала тзв. Републику Косово.[159]
  88.  Доминика — Министар Спољних послова Доминике демантовао је да је та држава признала тзв. Републику Косово[160]
  89.  Гренада — Министар Спољних послова Гренада демонтовао је да је та држава признала тзв. Републику Косово.[161]
  90.  Комори — Министар Спољних послова Комора демантовао је да је та држава признала тзв. Републику Косово.[119]
  91.  Мадагаскар — Министар Спољних послова Магадаскара је објавио да је та држава повукла признање Косова.
  92.  Палау — Привремене институције у Приштини су објавиле да је та држава повукла признање Косова. Председник Палауа је приликом посети Србији уручио ноту којом та земља суспендује одлуку о признавању Косова као независне државе.
  93.  Централноафричка Република — Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, примио је дипломатску ноту из Централноафричке Републике у којој се наводи да та земља не признаје независно Косово.
  94.  Того — Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, примио је дипломатску ноту из Тогоa у којој се наводи да та земља не признаје независно Косово.
  95.  Гана — Министар спољашњих послова Србије, Ивица Дачић, добио дипломатску ноту из Гане у којој се наводи да је та земља повукла признање Косова као независне државе.
  96.  Науру — Заменик МСП-а Науруа уручио је дипломатску ноту МСП-у Србије, Ивици Дачићу, у којој се наводи да је та земља повукла признање Косова.
  97.  Сијера Леоне — Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић је током званичне посете Сијера Леонеа објавио дипломатску ноту те државе у којој се наводи да је та земља повукла признање Косова као независне државе.

Државе са неодређеним ставом

У овом моменту нема држава са неодређеним ставом. (Иако министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, наводи да 5 земаља има намеру да промени свој статус у неутрални (2 које не признају и 3 које признају тзв. Републику Косово))

Позиције које су заузеле међувладине организације

Међувладине организације дипломатски не признају ниједну државу; државе чланице то чине појединачно. Међутим, у зависности од правила међувладине организације и позиције држава чланица, оне могу изразити позитивна или негативна мишљења о проглашењу незавиности државе.

  1.  Организација уједињених нација — 17. фебруара 2008. на позив руског представника при УН, Виталија Чуркина, одржана је затворена ванредна седница на којој се дискутовало о отцепљењу Косова од Србије.[235] На овом састанку није донета никаква одлука због дијаметрално различитих мишљења земаља чланица о овом проблему, те је заказан нови састанак СБ УН за 18. фебруар, на захтев Србије и Русије. На том састанку Русија и Србија су захтевале поштовање Резолуције УН 1244/1999, док су друге земље инсистирале да је до ове ситуације дошло захваљујући политици Слободана Милошевића.[22] Генерални секретар УН, Бан Ки Мун, закључио је да, пошто није постигнут никакав договор, УНМИК ће и даље спроводити свој мандат у оквиру резолуције 1244/1999 која ће остати на снази док СБ ОУН не донесе другачију одлуку[22].
  2.  Европска унија — 18. фебруара ЕУ је дала званичну изјаву да неће бити заједничког става о проглашењу независности Косова и да ће свака земља чланица донети сопствену и од ЕУ независну одлуку.[236] С друге стране, ЕУ шаље ЕУЛЕКС мисију— полицију и цивилну администрацију Европске уније (ЕУ) која би омогућила спровођење независности Косова по плану Мартија Ахтисарија.[237]
  3.  НАТО
  4. ОЕБС
  5. Савет Европе
Из Википедија Слободна Енциклопедија 

ЈОШ ОБЈАВА

Регистрација